Varljivo leto '68 je jugoslovenski film snimljen 1984. godine u režiji Gorana Paskaljevića.
O ovom insertu: maturant Petar (Slavko Štimac) za maturski rad uzima temu iz marksizma... Njegov otac (Danilo Stojković), opštinski sudija, uštogljeni čovek, dogmatskih shavatanja, veruje da se omladina može vaspitavati samo „čvrstom rukom“...

...građani imaju najveće pravo da odrede prioritete i da traže određeni kvalitet usluga za svoj novac. Upravo i to je cilj Beobuild-a, dakle široka svest građana pretočena u ličnu inicijativu, pa vam ovog puta predstavljamo još jednog člana našeg foruma koji nosi posebnu zaslugu u ovom pogledu.
Radi se o Filipu Vukši, mladom studentu iz Beograda, koji je možemo reći stvar uzeo u svoje ruke. Ovaj mladi entuzijasta je u periodu od preko 3 godine raznim gradskim institucijama poslao preko 400 različitih prijava, žalbi i predloga za unapređenje. Stvari koje su bile predmet prijava su iste one koje većini građana smetaju i koju većina primećuje, ali nikada nisu znali na koji način i kome da se obrate od nadležnih. Međutim, ovde nije reč samo o peticijama ili molbama, već o osećaju za naša prava i odgovornost nadležnih. Razgovarali smo sa Filipom o njegovim iskustvima i primerima na koje ličnim zalaganjem možemo uticati.
Klikni na link:
http://www.beobuild.rs/read.php/483.html

Američki vasionski brod Apolo 11 lansiran je 16. jula 1969. Napravio je krug oko Zemlje i sleteo je na Mesec 20. odnosno 21. jula. Prvi je na Mesec kročio Nil Armstrong, a zatim Edvin Oldrin. Ljudi na Zemlji su čuli reči „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo” ("One small step for man, a giant leap for mankind." )

Danas se navršava 50 godina od prvog svemirskog leta sa ljudskom posadom koji je izveo ruski kosmonaut Jurij Gagarin. Gagarin je napravio krug oko Zemlje za sat i 48 minuta brzinom 27.500 kilometara na čas. (RTS)

Narodno pozorište u Beogradu

Žanr:komedija
Režija i dramatizacija:Goran Marković
Uloge: Milan Lane Gutović - Ostap Bender

Ostap Bender, u ovoj priči se bavi "velikim kombinacijama", kako bi opstao u mutnim vremenima sovjetskih reformi. Pod geslom "Benzin vaš, ideje naše", na veoma vešt način uspeva da iskorišćava slabosti društvenog sistema. Na putu ka zacrtanom cilju, upoznaje Dmitrija Balaganova, koji mu je čak i neka vrsta kolege, s tim što on, kako bi uspeo da preživi, radi u okviru svog esnafa "Sinovi poručnika Šmita". Kasnije im se pridružuje i bivši robijaš Adam Kozlevič, kao i Panikovski, bivši sin poručnika Šmita, koji je izbačen iz esnafa, jer je prekršio konvenciju. Cilj ove grupe je sasvim jasno i precizno definisan - opljačkati Aleksandra Korejka, koji je nelegalno zgrnuo milione rubalja od propalih društvenih ulaganja. Bender se nada da će konačno ispuniti svoj životni san i pobeći u Rio de Žaneiro...

"Mihailo Pupin je poznati naučnik, fizičar, pronalazač kalemova zahvaljujući kojima se razvila telefonija na velike daljine (fiksna telefonija), čovek, o kome se uči u školama širom sveta. Po njemu je nazvana zgrada, gde je smešten departman za fiziku i laboratorije (Pupin Hall) na Univerzitetu Kolumbija (Columbia University) u SAD, gde je dugo godina radio kao profesor, ali i direktor departmana. Po njemu je nazvan prestižni institut u Beogradu, koji se bavi novim tehnologijama u oblasti komunikacija -- Institut Mihailo Pupin. Njegovo ime nosi prestižna nagrada iz oblasti fizike i telekomunikacija. Taj čovek je rođen u Idvoru, udaljenom svega 50-tak kilometara od Beograda, selu kojem je zaveštao fond za izgradnju narodnog doma, a čiji žitelji su uredili i kuću i školu iz njegovog detinjstva u svojevrsne muzeje posvećene Mihailu Pupinu".

O ovom insertu: Pozorišna sala "je ispunjena do poslednjeg mesta. Pred početak  predstave Voland, koji sedi na sceni, najavljuje seansu crne magije da bi se publika zabavila. ״Ljudi kao ljudi, novac obožavaju ali im se ponakad u srcu javi milosrđe״ - kaže Voland dok sa svojim asistentima razotkriva  sitne i krupne ljudske slabosti svoje publike. Publika koja se pohlepno bacala na delove odeće koji padaju sa tavanice galerije, našla se odjednom naga i, bežeći iz pozorišta zakrčila je stepenište i izlaz. I dok policija, koju je neko pozvao, gura nage ljude u ״marice״, u loži, u pustoj pozorišnoj sali, sedi Margarita"...

-------
Radnja romana je smeštena u Moskvi sredinom 20-tih godina XX veka. Roman "Mihaila Bulgakova, „Majstor i Margarita“ je priča o zlu kosmičkih razmera i o ljubavi koja je u stanju da nadjača i najveće zlo. Kroz pripovedanje o Sataninoj poseti Moskvi, savršeno je dočarano u kakvoj se opasnosti nalazi pojedinac koji drži do svoje slobode, bio on mesija ili bezimeni umetnik, u jednoj totalitarnoj državi".

Mory Kanté, легендарни певач из Гвинеје (Западна Африка), прославио се песмом у афричком ритму 'Yéké Yéké'. Иначе, песма je била највећи хит у Београду крајем осамдесетих (али и у Европи).